Ирреалис концептуаллашувининг асосий принциплари

Очилова Ноила Фармоновна

Keywords: фараз, иррелис, оптатив қурилма, пртотипик жиҳат, потенциал ҳодиса, муқобил муносабат.


Abstract

Сўнгги пайтларда тилшунослик соҳасида реалис ва ирреалис тушунчалари ўртасидаги қарама-қаршиликнинг лингвистик аҳамияти қизғин баҳс-мунозараларга сабаб бўлаётганлигини кузатиш мумкин. Иррелис тушунчасининг тўлиқ ва кенг ўрганилмаганлиги ва аниқ тавсифлланмаганлиги ушбу ҳодисанинг қиёсий-типологик жиҳатдан кенг қамровли тадқиқотлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади. Ҳозирда ирреалисга ҳануз автоном семантик категория мақоми берилишмаслиги тилшунослар ўртасида баҳсларга сабаб буляпти. Ирреалис концепциясининг семантик жиҳатдан мутаносиблиги аксарият ирреалис конструкцияларида (гипотетикшарт гаплар, қарама-қарши шартлар, ён босиш шартлари, оптативлар, буйруқлар, муқобил муносабатлар) таҳлил қилган ҳолда ўрганишни тақозо этади.


References

Bybee, J., Irrealis as a grammatical category. Anthropological Linguistics 40, 1998. –Р 257-271.

Mauri, C., Coordination relations in the Languages of Europe and Beyond. Mouton de Gruyter, Berlin/New York. 2008.

Morency, P., S. Oswald and L. de Saussure, Expliciteness, implicitness andcommitment attribution: A cognitive pragmatic approach. Belgian journal of linguistics22, 2008. –P 197-220.

Similar Articles

You may also start an advanced similarity search for this article.